ЗАВИЧАЈНИ КЛУБ "ОСВИТ" БИЛЕЋА

У издању Завичајног клуба ”Освит”, из штампе је изашла прва збирка поезије наше суграђанке Тијане Тркља.

Збирка пјесама БРОЈАНИЦА ОД БОСИЉКА састоји из три дијела, три прста, спојена у једну цјелину, и у њу су уткане 33 пјесме.

Писање је, у поменутој збирци, управо сагледано као ткање нити у чворове који се нижу и ните свој свијет у једну грађевину. Ријечи посједују сопствену моћ и карактеристике. У Тијанином врту пуном метафора миомирише стварност и фикција. У својим поетским остварењима спојила је традиционално и наслијеђено са модерним стваралачким настојањима и успјела да се потврди као стваралац цјеловитог и компактног пјесничког опуса.

Тијана се, као мултимедијални умјетник, опробала у више сфера стваралаштва, а ово јој је прво објављено писано дјело.

Чланови планинарско – еколошке секције ЗК ”Освит”, приликом обиласка и упознавања љепота источне Србије, посјетили су и Лазареву пећину.

Период истраживања у Лазаревој пећини омогућио је да схватимо једно далеко изгубљено вријеме и трновит пут људског друштва од времена његовог ловачко – номадског степена развоја до савремене цивилизације.

Ова пећина, ако не највећа онда једна од највећих у Србији, посједује изузетну љепоту и културно – историјску вриједност. О њој су писали Феликс Каниц, Јован Цвијић, Синиша Станковић, Раденко Лазаревић и многи други научници.

Живи свијет Лазареве пећине обилује бројним недовољно проученим облицима живота. Пећине, као затворени систем, своје становнике воде сопственим путевима еволуције. Најбројнији становници ове пећине су слијепи мишеви. Од 27 врста које живе на Балкану, 24 су нашле свој дом у дворанама Лазареве пећине. То је највеће станиште слепих мишева на Балкану.

По легенди, пећина је добила име по кнезу Лазару. Послије Косовског боја, остаци српске војске склонили су се у пећину и у част кнеза Лазара прозвали је његовим именом.

Најбогатија накитом је Престона дворана. Преовлађују саливе и драперије и дугачки, витки или масивни, сталактити, често у облику величанствених лустера. У дворани се налази и пирамидални блок са сталактитима, који личи на средњовјековну кулу, назван Кула кнеза Лазара. Посебну атракцију пружа Концертна дворана. Највећи сталагнит у њој је Диригент, а остали поређани испред њега су Оркестар. Посјетиоци су публика. Најљепша дворана у пећини је Дјевојачка соба. Снажан утисак на посјетиоце оставиле су Каскадне каде које су, на нашу радост, биле испуњене водом. Без даха нас је оставила Драперија и Водопад, као и Нимфа.

Тренутна дужина стазе за посјетиоце је око 1.000 метара, а укупна дужина до сада испитаних пећинских канала је преко 12.000 метара.

Поред пећине налази се језерце, на излазу из Лазаревог кањона, којим тече Лазарева ријека.

Наш суграђанин, мултимедијални умјетник, Живко Жика Јањић је написао текст и компоновао пјесму ОДА ХЕРЦЕГОВИНИ, а ми желимо да ”Ода” оде у сва срца херцеговачка, као и у душу свих љубитеља лијепе писане ријечи и музике.

Херцеговина се срцем воли и овој композицији не може да се одоли!

Послушајте и увјерите се!

У циљу најбоље музичке едукације наше најмлађе популације

о р г а н и з у ј е м о

РАД У СЕКЦИЈАМА И ЧАСОВЕ
КЛАВИРА
ХАРМОНИКЕ
СОЛО ПЈЕВАЊА
ХОРСКО ПЈЕВАЊЕ
ЕТНО ПЈЕВАЊЕ

По потреби проширујемо лепезу часова на инструментима
за које се пријави највише интересаната.

Желимо да Билећа има свој градски хор, оркестар хармонике, музичке секције…

Нудимо најповољније и најбоље сазнање
за ваше музичко образовање!

Јавите се на бројеве телефона:
066/219 645; 066/432 917; 065/349 956

Музика је звук наших осјећања.

На конкурсу за најбољи необјављени роман “Златна сова”, који је расписао Завод за уџбеника и наставна средства Републике Српске, стигло је 40 рукописа из Републике Српске, 36 из Србије, четири из Федерације БиХ и један из дистрикта Брчко.

Међу овим радовима био је и рукопис необјављеног романа нашег суграђанина БОРА ГРАХОВЦА под називом ЛУКАВАЧКИ КЛАНАЦ. Одлуком жирија, његов роман је ушао у избор од 24 рукописа и као један од три најбоље оцијењена рукописа аутора са простора Републике Српске ускоро ће бити публикован и доступан љубитељима писане ријечи, као и поклоницима Боровог стваралаштва.

“Златна сова” је највреднија књижевна награда у Српској, али и на ширем простору говорног подручја српског језика.

Честитамо члану ЗК ”Освит”, Бору Граховцу, на престижном признању и желимо му да његова стваралачка нит буде и даље плодоносна и наградоносна!

Чланови Завичајног клуба ”Освит” су присуствовали културној манифестацији ”Момин круг” која се организује, четврту годину за редом, у част Момчила Мома Капора, нашег прслављеног писца, сликара, сценаристе, новинара… који је за живота проглашен почасним грађанином Билеће.

Вече је имало хуманитарни карактер и сав приход од продатих улазница, купљених књига, као и продатог пића, поклољен је Алексеју Шекеровићу из Обреновца чија је кућа уништена у мајским поплавама.

Вече, које је организовала Задужбина Мома Капора, започело је представљањем књиге ”Сентиментални пртљаг Моме Капора”, а у наставку програма посјетиоце је насмијао кабаре Раде Ђуричин настао на основу текстова из Момових књига и приказан је филм ”Њујорк, град по мери човека” за који је сценарио написао Момо Капор. Спесијални гост вечери био је Сергеј Трифуновић и бенд ”Ужичка република”.

Марина Попадић, концертни пијаниста и слободни умјетник, бави се и писањем поезије и до сада је објавила четири збирке пјесама: ”Није важно” (2000), ”Негдје између” (2001), ”Гола сјенка” (2005), ”Ко зна када и гдје” (2006).

Према мишљењу књижевних критичара, ова умјетница, иако млада, пише зрелу и модерну поезију која носи свјетлост горчине, бол коју рађа самоћа и вјечиту жељу за љубављу.

За све љубитеље писане ријечи, Завичајни клуб ”Освит” организује поетски трептај Марине Попадић у сриједу, 27. августа 2014. године, са почетком у 20 часова, у Дому културе ”Јевто Дедијер” у Билећи.