Пијанисткиња Марина Попадић рођена је Друбровчанка. Живот и школовање водили су је од Требиња, Београда, Сарајева, до италијанских градова Тернија и Фиренце у којима је била годинама, а она је, након свега, одлучила да за живот изабере онај у коме никад није живјела – Билећу. Овдје је већ мјесец дана, а искорак ка бољем упознавању Билећана са њом, као и ње са Билећанима, направио је Завичајни клуб ”Освит” који је, 27. августа 2014. године, у Дому културе ”Јевто Дедијер” приредио промоцију Маринине поезије и музичког рада.

Попадићева је на клавиру извела неколике Бахове и Дебисијеве композиције, а изабране пјесме, углавном љубавне, из њене четири објављене збирке, уз звуке гитаре Душана Мркаића, интерпретирали су Татјана Ђорђић, Анђела Џелетовић, Марија Парежанин и Срђан Комненић.

Предсједник ЗК ”Освита”, Миодраг Љумо Хрњез, истакао је да је Марина велико благо за Билећу, које ће да продухови и оплемени градску културну сцену, те да је срећан што Завичајни клуб има прилику да промовише њен рад.

Добродошлица коју су јој Билећани упутили за Марину је, како каже, веома значајна и учинила је посебним синошње вече. Због тога не чуди што каже да Билећу осјећа као своју.

– Моји родитељи живе у Требињу и знају да му се радо враћам, али да га не осјећам својим градом. То је нешто што је јаче од мене. Први пут сам скупила храброст и снагу да ове године дођем директно у Билећу и било ми је јако драго, јер су ме лијепо примили у Дом културе, гдје су испунили моју потребу за клавиром, како бих могла да вјежбам. Тако сам упознала и људе из ”Освита”. Пожељела сам се свих градова Херцеговине, али Билећа је близу мора, има језеро, она је, ипак, била нешто најљепше за мене, а колико ће ме живот оставити овдје, не знам – објашњава Марина.

Током година проведених у Италији највише су јој недостајали језик и ужа породица, али и оно што, како каже, не можете да нађете свугдје, али у Билећи да – прозрачност која вам изоштри ум, и чини писање и свирање много инспиративнијим и лакшим.

Од своје четири књиге, под називима ”Није важно”, ”Негдје између”, ”Ко зна када и гдје” и ”Гола сјенка”, истиче, најчешће се враћа првој, због тога што је настала у тренутку, а знати ухватити тренутак је, сматра, најбитније у животу.

Марина је рођена у Дубровнику 1982. године. Основну школу завршила је уТребињу. Студирала је на одсјеку за клавир, на музичким академијама у Београду и Сарајеву. Дипломирала је на одсјеку за клавир у Тернију, на Конзерваторијуму за музику Брикалди, 2008. године. Магистарске студије на одсјеку за камерну музику завршила је у Фиренци. Награђена је првом наградом на интернационалном такмичењу музичара у Брлети 1998. године и другом наградом на Међународном такмичењу ”Петар Коњовић” 1997. године. Освојила је другу награду и на Међународном фестивалу ”Вино и поезија” у Вирпазару, у Црној Гори, 2004. године. Активна је као солиста и камерни музичар.