ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ НЕМА ЈЕ ИМА У БИЛЕЋИ
Љубитељи писане ријечи више од сат времена уживали су у дивним стиховима које су надахнуто говорили млади глумци и рецитатори чланови овог друштва: Драгана Мискин, Маја Вујиновић и Татјана Ђорђић.
Драгову збирку пјесама ”Нема Је има” објавио је Завичајни клуб ”Освит” Билећа и тако обогатио своју едицију и књижевно стваралаштво, не само Билеће и Херцеговине већ и Републике Српске, као и свеколиких љубитеља писане ријечи. Књига је технички одлично урађена и између тврдих, сјајно дизајнираних, корица уткана је 101 пјесма о жени и за жену. Снићена је 101 ружа, 101 пупољак, 101 цвијет… букет, суза, звијезда, уздах… патња, бол, срећа…
Поетеса Јелена Арсић дала је кратки приказ збирке драгуља љубавне поезије.
”Даћу себи за право да ову збирку упоредим са Шантићевом Емином, јер оба пјесника у својим пјесмама величају жену из поштовања, а не ради романтичне љубави. С тим што је Алекса једном пјесмом успио рећи све, док аутор ове збирке наставља да трага истинску животну улогу идеалних жена, јер све су такве”, истакла је у предговору Јелена Арсић.
Ово вече је био један сјајан спој музике и поезије. Павле Иковић се побринуо да рецитаторе испрати уз звуке гитаре, а Синиша Џелетовић Џела да отпјева пар евергрин нумера.
О првијенцу Драга Кундачине говорио је познати, и више пута награђивани, билећки писац Боро Граховац који очекује Драгове пјесме у антологијима српске, и не само српске, љубавне поезије.
– Драгова поезија је модерна, уравнотежена, мисаоно дубока и што је најважније широкој читалачкој публици – прихватљива и занимљива. Његови стихови су као дјевојачке плетенице у чије су ”плаве увојке” уплетене и замршене најљепше ријечи којима се не зна ни краја ни почетка, док их не осјетиш под својим прстима или док их не омиришеш у својој души. То је поезија која се памти и којом се лијече душевне боли – истакао је између осталог Граховац.
Предсједник ЗК ”Освит”, књижевник Миодраг Хрњез Љумо, изразио је велико задовољство што су издавачи прве књиге, ”велике ниске бисера и кристалних медаљона сатканих под мистичним називом”, свог наставника кога је увијек изузетно цијенио и поштовао. Збирку је упоредио са ”непрегледним цвјетним пољем по коме цвјета најљепше цвијеће које засебно има свој мирис и љепоту, а када се то сабере у букет од 101 цвијета, онда тај букет поприма божанствену љепоту, мирис, ритам, мелодију, постаје чаробан и бајковит”.
Сам аутор је причао о значају жене у нашем друштву, том стубу породице око које се све врти, од почетка до краја наших живота.
Кундачина пише пјесме, есеје, критике, приче, приказе… Пјесме су му заступљене у колективној збирци Траг судбине (1997. година) и збирци Удружења текстописаца за музичко стваралаштво ”Лира”.
Ово је Драгов првјенац али, по свеме судећи, неће се дуго чекати на нова рукодјеља и укоричене стихове.
Коментари
Дајте коментар