У организацији Завичајног клуба ”Освит” Билећа одржано је четврто међународно Ликовно саборовање ”Симеон Добрићевски”. У току овог саборовања настало је 30-ак умјетничких дјела, а међу њима и двије скулптуре.

Сликари су користили разне технике да би оживјели Билећко језеро, наша брда и дрвеће, да би стећку продужили живот и намјену… Мотиви су различити, циљ и жеља исти. Умјетници су у своја дјела уткали љубав и знање и сва та љубав из дјела исијава.

На отварању четвртог Ликовног саборовања ”Симеон Добрићевски”, загрљени, запјевасмо пјесму ‘‘Чуј орле, чуј соколе”. Историчар умјетности, сликар и вајар Михаило Глигорић Глиша, подиже се, с чашом вина наздрави и рече: ”Нема шта да се измишља и мудрује. Све је у нама и око нас, у нашој традицији. Пјесма је одредила шта ћу да радим.” И би тако! Неђо Носовић је даровао камен коме је Глиша кумовао и назвао га БЈЕЛАВАЦ, јер долази из Бјелава, из Корита. На иницијативу вајара Глише, организатор Саборовања и дародавац камена, братски су одлучили да ова скулптура буде посвећена једном од највећих вајара Херцеговине и нашег рода – Миливоју Бокићу.

Давид Јовановић радио је склуптуру из своје серије и тако повезао Прилеп, Шабац,…. и Билећу. Први пут се сусрео са билећким каменом и спријатељи су се. Букнула је љубав на први поглед. А умјетнику љубав рађа идеју. Давид је склуптуру назвао ”Бјелавац”.