Нови циклус поклоничких путовања, које организује Завичајни клуб ”Освит”, започео је одмах по Божићу.

У походе светињама Бијељине поклоници су, из Билеће, кренули 11. јануара 2015.године. Путовало се ноћу да би на Свету Литургију у Манастир Светог Николаја Мирликијског, у Етно село ”Станишићи”, стигли на вријеме. Захваљујући самодисциплини, план путовања је испоштован и поклоници су молитвено учествовали на богослужењу.

Манастир Светог Николаја Мирликијског је подигнут 2006. године и заужбина је породице Бориса Станишића. У часну трпезу положене су честице моштију Светог оца Николаја и цара Уроша. Лијеп, сунчан дан био је дар и за обилазак комплекса етно села. Очи нису могле да се нагледају шта је све снага вјере и добро планирање створило за кратко вријеме. Страх Божији постоји да би све по савјести радили.

Послије окрепљења душе и тијела кренули смо пут Бијељине, у Манастир Свете Петке. Овај велелепни храм са позлаћеним куполама, који се гради од 2001. године, оставио нас је без даха. Имали смо утисак да се налазимо у престоници Царске Русије. Иконостас, иконе, живопис и фрескопис, све је дјеловало божанствено, узвишено, очаравајуће…

Под утиском виђеног стижемо у центар Бијељине гдје се налази новосаграђени (2001.г.) Манастир Светог Василија Острошког посвећен Светом Василију Острошком Чудотворцу. Манастирски храм представља архитектонско и умјетничко дјело високе вриједности за чију су изградњу ангажовани најбољи неимари овога краја. Унутрашњост храма је осликана прелијепим фрескама које је радио Драган Марунић. У храму се, испред олтара, налазе честице моштију Светог Василија Острошког и Светог Сисоја Великог. Посебну вриједност манастирске цркве представља копија чудотворне иконе Тројеручице која је дар хиландарског манастира.

Испуњени благодети, коју нам је овај дан донио, наставили смо путовање Семберијом у правцу Зворника јер је наше следеће одредиште био Манастир Тавна.

Манастир Свете Тројице у Тавни налази се у селу Бањица, на тромеђи три општине (Бијељина, Зворник и Угљевик), на мајевичком побрђу. Смјештен је у живописном крају гдје се сусрећу планина Мајевица и семберска равница. Народно предање, настанак манастира приписује времену Немањића, тачније – краљу Драгутину. Сестринство манастира нас је срдачно дочекало и послије окрепљења настављамо путовање.

По плану путовања требали смо посјетити и манастир Сасе, међутим велика поледица је била непремостива препрека. Цијели дан је био ведар и сунчан, а онда, предвече долази до невјероватне промјене временских прилика. Почела је неописива сњежна вејавица. Пут се једва назирао. И то је дар од Бога. У једном дану радост и топлина прољећа, а затим чари зимске идиле уз фијук мећаве и сњежну олују.

Слава Богу за све и хвала што нас је удостојио овог незаборавног путовања, путовања које ће, засигурно, сви поклоници дуго, дуго памтити!