Завичајни клуб ”Освит” и Удружење грађана ”Јадовно 1941” из Бањалуке урадило је изложбену поставку ”Моје Јадовно” у Дому културе ”Јевто Дедијер” у Билећи. Поставка говори о комплексу логора смрти у Независној држави Хрватској (НДХ) Госпић – Јадовно – Паг из 1941. а отворена је 3. маја 2014. године.

Изложба је посвећена великом стратишту страдалног српског народа гдје је за 132 дана мучки ликвидирано 40.123 људске душе. Заборавити злочин таквих размјера исто је што и дозволити му да се понови, а његово прикривање поновно је убиство убијених.

Ова изложба је опомена за незаборав, нарочито младим генерацијама пред којима тек стоји будућност, јер треба да се сјећамо не само косовских, јасеновачких и јадовничких страдања, већ и наших суграђана који су недалеко одавде страдали у Корићкој јами. Било би нама душекорисно да Корићким мученицима, у порти новосаграђеног манастира, подигнемо спомен собу.

Тројице аутора: Драгослав Илић, Душан Басташић и Предраг Лозо (иначе наш Билећанин), често су и живот стављали на коцку да би дошли до тачних података и непобитних доказа. Предраг је присуствовао отварању изложбе и нашим суграђанима приближио и појаснио страхоте првог стратишта у Европи.

– Порука коју изложба шаље је да, прије свега, морамо посматрати жртву. Сами смо постали свјесни да своје претке сводимо на статистичке јединице од, на примјер, оних прича по славама да ли је било 700.000 или 500.000 страдалих у Јасеновцу, а притом смо веома несвјесни да иза сваког тог броја стоји не само једна људска прича, већ прича цијеле једне породице, људи који су везани за жртву, њихових евентуалних потомака и генерација које су довеле до ње. Ова изложба је повратак лицу, повратак погледу жртве, јер хоћемо да прекинемо тај процес њене дехуманизације, да схватимо да она није никаква статистичка једница, већ живо, људско и Божије биће – истакао је Лозо.

Логор смрти Госпић – Јадовно – Паг Лозо назива системским планским организованим злочином уклањања српског народа на подручју НДХ, а разлози нашег незнања о томе су, каже, различити и корјенити.

Изложба је до сада посјетила Лестер, Лондон, Њујорк, Осло, Београд, Нови Сад, Бањалуку, а у наредном периоду у плану су Москва и Ротердам. Људи тамо, каже Лозо, још мање знају о овом логору смрти.

– Суштина је да наши људи овдје не знају много о овоме, а како ћемо онда тражити од осталих да знају? У ствари, људи су запрепаштени својим незнањем и запрепаштени колико смо били спремни да заборавимо те жртве, колико смо спремни да се зарад нерада и личне користи одричемо својих предака. Изложба управо и покушава да пробуди глас свијести, јер су стратишта на којима се ово дешавало многобројна, а ове слике наклане дјеце, невино страдалих жена и свих осталих пред нама су као једна велика опомена да се то не смије десити у будућности – закључује он.

Пригодном и топлом, очинском бесједом, за коју се ријечи не смишљају већ су оне, смишљенице, саме потекле из душе док је гледао постављене паное, изложбу је отворио игуман Манастира Косијерево о. Арсеније подсјећајући нас на Христово страдање и страдања нашег рода.

Вече су пригодним рецитацијама пјесама ”За споменик у пркосу” и ”Корићка јама” увеличали Марина и Вукашин Вучинић, а својим гласовима мјешовити хор ЗК ”Освит” којим диригује Миливоје Скочо.

Изложба је одржана под покровитељством начелника Општине Билећа, Миљана Алексића, а поставка је трајала до 14. маја 2014. године.