ПРЕМИЈЕРА позоришне представе СУМЊИВО ЛИЦЕ
Дворана Дома културе била је тијесна да прими све знатижељнике и поклонике позоришног стваралаштва.
Ова комедија, која је писана у вријеме очева наших очева, и данас је актуелна, савремена, нова. И данас се иза кулиса крије, с једне стране – моћ, а с друге стране – борба против бирократије. С једне стране – љубав, а с друге – ситносопственички интерес.
Глумци аматери нашег друштва, на себи својствен начин, повезали су оновременско са савременим, данашњим. Радња и ликови су тако вођени да изгледа како је баш тако једино могло да се одигра, дјелује спонтано, неумитно унутар логике која покреће сценско дјеловање и позоришни језик.
Све је унутар живота, дешава се међу људима, свакодневно међу нама. Глумци живе у публици, а публика се осјећа као да је на сцени. Стално се ишчекује шта ће даље бити. Како ће реаговати капетан Јеротије, господин Вића, Жика, Марица, Анђа, пандур Јоса… Писар Таса. Хоће ли господин Милисав коначно доћи до тог Јосифа из Трбушнице… Пуно хумора, израђених гегова, непредвидивих сцена и комичних дијалога. Ко је данас Ђока а ко Алекса, питали су се гледаоци послије премијере која је по свим мјерилима и законима који владају у свијету позоришта изузетно успјела.
Дамјан Радовић маестрално је одиграо лик Јеротија Пантића. Ништа мање нису били успјешни ни остали актери у својим улогама. Марија Парежанин у улози Анђе, Драгана Мискин као Марица, Срђан Комненић као Вића, Синиша Џелетовић као Жика, Милорад Кисић као Таса, Душан Мркаић као Ђока, Гојко Рогач је био газда Миладин, пандура Јосу играо је Слободан Јањић, а Алексу Жунића Миодраг Хрњез Љумо.
За шминку је била задужена Драгана Мискин, а за избор музике Слободан Јањић.
Свјетлосни ефекти повјерени су Душану Курешу, а фотографија Миловану Бокићу и Филипу Кундачини.
Организатор је био Михајло Мики Самарџић, а суорганизатор Бојана Граховац.
Обраду текста, сценарио и режију потписали су Александра Џелетовић и Миодраг Хрњез Љумо.
Глумце је изненадила, али истовремено и обрадовала и на моменте одушевила, бурна и лијепа реакција публике. Одлично је препознала све моменте које је требало адекватно наградити и била пажљива, тиха, ”као у позоришту”, када је то требало бити.
У сваком случају, било је велико задовољство и радост бити дио ове вечери без обзира са које стране кулиса се налазили.
Коментари
Дајте коментар