Кад се у Холивуду додјељује ”чаробна статуа” тј. Оскар, срце сваког искреног Билећанина, који иоле прати филмска остварења, посебно заигра и затрепери, а очи засијају чудним сјајем, јер се сјети наших – ”билећких оскароваца”.

До сада је само седморици Срба успјело да се оките овим високим признањем које додјељује Америчка филмска академија, али за глуму и режију то је пошло за руком само Билећанима – Карлу Малдену и Душану Вукотићу.
Ове године навршава се 100 година од рођења Карла Малдена и 85 година од рођења Душана Вукотића, као и 60 година од када је Малден добио Оскара а 50 година од када то високо признање краси витрине Душана Вукотића.

Завичајни клуб ”Освит” обиљежава 100 година од рођења Младена Ђорђа Секуловића тј. Карла Малдена, али неће заборавити ни Душана Вукотића.

У некада градском гробљу у Подосоју налази се породична гробница и лијепо уређен камени споменик Секуловића. Ту су сахрањени Митар и Ана, ђед и баба Карла Малдена, затим стриц му Стево и други, од којих последња стрина му Стана.

Да би наше оскаровце вратили у наш град, Завичајни клуб ”Освит” жели да, уз помоћ шире друштвене заједнице, у наредној години, отвори ”Собу билећких оскароваца” и да се, у наредној години, покрене манифестација под радним називом ”Дани филма билећких оскароваца”. За реализацију оба пројекта добили смо пуну подршку начелника Општине Билећа, г-дина Миљана Алексића, а у реализацији ових идеја несебичну, стручну и техничку помоћ обећао нам је директор Југословенске Кинотеке, г-дин Радослав Зеленовић, као и низ еминентних културних радника.

У граду постоје улице које, с пуним правом, носе имена наших знаменитих суграђана, али не постоје табле са натписом, те се надамо да ће и оне ускоро бити видно истакнуте.

Не дозволимо да прашина прекрије, и у заборав да падну, свијетла имена нашег града. Они су мукотрпним, самопрегорним радом и залагањем стекли свјетску славу и наш градић уписали у вјечну мапу свјетске историје. С поносом су истицали своје поријекло. Дичимо се кад имамо с ким и с чим. Незаборав је оно што им најмање дугујемо – истакла је између осталог, у поздравној бесједи, Александра Џелетовић, замјеник предсједника ЗК ”Освит”.

Секуловићи су, крајем 19. вијека, из Боке Которске, дошли у Билећу и постали носиоци културног живота и развоја патриотске мисли у нашој малој варошици. Они су, заједно са мјештанима, били оснивачи Српског културног и просвјетног друштва ”Просвјета”, Српске читаоне, Соколског друштва ”Соко”; били су глумци, играчи, пјевачи итд. Остало је записано да је међу оснивачима ”Просвјете”. 1903. године, био и Лазар Секуловић, рођени стриц Карла Малдена.

Наши млади глумци аматери, Срђан Комненић, Драгана Мискин и Дамјан Радовић, на ”даскама које живот значе” дочарали су мало атмосфере из филма ”На доковима Њујорка”. Маестрална глума, у овом филму, Карлу Малдену је донијела номинацију за Оскар за најбољу споредну мушку улогу.

Породица Секуловић је била умјетнички настројена. Не само Карл Малден и његов отац Петар, већ и рођаци који су остали у Билећи. године 1914., у представи ”Балканска царица”, главну улогу тумачи Стево Секуловић, стриц Карла Малдена. Стево у ”Коштани”, Боре Станковића, 1933. године, игра лик хаџи Томе, а партнерка му је била супруга Стана, која је била неписмена, али је снагом воље, жеље и љубави према глуми и граду, уз мужа, учила текст. И њихова ћерка Рајка била је посебно надарена за глуму. Онда ни мало не чуди што је, из једне такве породице, изникао великан свјетског гласа, једна од најсјајнијих звијезда у сазвјежђу Холивуда.

Из ових података видимо и како и колико је био развијен културни, а посебно позоришни, живот нашег града између два свјетска рата.

Ови, као и многи други, подаци отргнути су од заборава захваљујући доајену нашег новинарства, херцеговачком хроничару културних збивања, Билећанину који је био у коресподенцији са Карлом Малденом, нашем Мишу Кисићу.

Прича о Петру Секуловићу и Младену Секуловићу, оцу и сину, бајка је о српској колонији у Америци. Њу је Карл Малден описао у мемоарима које је назвао ”Како сам почео”.

Одломке из ове књиге, у преводу Гордане Михајлов, говорили су чланови нашег Друштва: Марија Парежанин, Драгана Мискин, Срђан Комненић и Дамјан Радовић.

Вече посвећену обиљежавања овог изузетног јубилеја водила је Бојана Граховац.

У наставку програма приказан је филм ”Трамвај звани жеља” и тако се биоскоп, бар на кратко, вратио у наш град.