У Дому културе у Билећи, 4. маја 2012. године, чланови глумачке секције Завичајног клуба ”Освит” Билећа извели су прмијеру дјечије позоришне представе за одрасле под називом ПАРЕКО.

Ријеч је о комаду који за тему има наш однос према животној средини и нашем окружењу. Дванаест младих глумаца, од којих је већина по први пут стала на ”даске које живот значе”, одлично се снашла у новом амбијенту и публици вјерно дочарала своје улоге.

Бавили су се, на посебан начин, вјечитим темама: борба добра и зла, свјетлости и мрака, напретка и назатка, чистоће и загађења… Дјеца су на поучан начин испричала шта смо некад били и шта треба и даље на будемо – људи. А ко то, од дјеце, боље и искреније може да каже, да поруку пренесе!?

Крећемо од основних постулата, наизглед баналних ствари, неког елементарног бонтона: да не бацамо смеће поред већ у корпу за смеће, да не гледамо превише телевизију, да шетамо у природи, да се дружимо… Да са мало воље и љубави Билећу претворимо у цвјетну оазу… Да отворимо школу пливања. Да, дружећи се, очистимо сво нагомилано смеће и разноразни отпад и тако вишеструко зарадимо. Отпад је бизнис, поручују. Паре су свуда око нас само се треба сагети и узети их. Не вриједи чамити у кладионици и жалити се на злу судбину.

Друштво које је у својој пловидби изгубило светионике у латентној је опасности да се насуче. Ова дјечија представа нас упозорава да треба да идемо са временом, али и испред времена, трагајући за мјером дуж линије глобално и локално, између традиције и модернитета. Изгубљени су оријентири, фокуси и поенте. Недостаје свјежих идеја, критике, рефлексије и алтернативе. Дјеца нас уче. Чудесно је позориште. Чаролија на јави. Стварна. Најстварнија.

”У животу не постоји никаква дужност, осим дужности да будеш срећан”, рекао је Хесе.

Улоге у представи ПАРЕКО остварили су: Вељко Јокановић, Анђела Н. Џелетовић, Новица Кајтаз, Анђела С. Џелетовић, Александар Тупањац, Јована Кокољ, Данило Таминџија, Инес Дубљевић, Татјана Ђорђић, Вања Милошевић, Милица Носовић и Никола Парежанин.

Ликовни трептај дјело је Синише Џелетовића, а кореографија Драгане Мискин.

Обраду текста, сценарио и режију потписали су: Јелена Михић, Александра Џелетовић и Миодраг Хрњез Љумо.

Комад тражи од гледаоца да га домисли код куће, подсјећа га, да слојевитије мисли и осјећа.

Дванаест младих ”глумаца” вјеровало је у себе, као и једни другима. На том повјерењу никла је енергија која је заслужена за успјешну премијеру и одличан пријем код публике.

Поздрављени су бурним аплаузом, уз понеку скривену сузу.

Њихов таленат је очигледан. Као и воља и жеља да раде на афирмацији позоришне културе у нашем граду.

Костими су били прилагођени улози сваког актера, а сцена је на почетку осликавала стање какво не треба да буде, да би се на крају све довело у ред и на своје мјесто. Онако како је пожељно.

Свјетски дан екологије у нашем граду обиљежен је репризним извођењем ове позоришне представе.

На крају, коментар публике је да су дјеца непоновљива, да би се могли гледати више пута а да не досаде већ, напротив, да би се сваки пут сазнало нешто ново, као и да је порука коју дјеца преносе изузетно јака, а начин на који је преносе публици одличан.