Завичајни клуб “Освит”, у Дому културе у Билећи, организовао је прво вече бесједе у историји овог града.

Част да први изађе на сцену у вечери посвећеној бесједништву, да говоре гласно о свему и да шире критички став припало је 12 младих људи нашег града. Они се нијесу борили за титулу апсолутног побједника већ за шансу да јавно, пред колегама, наставницима и професорима, утицајним личностима града, правницима и адвокатима, у објектив камере и новинарско перо, кажу шта мисле. Метафорама, врцавим шалама, алегоријама, више од сат времена, држали су пажњу пуне сале Дома културе. Иза њиховог говора, достојног добрих старих бесједника, криле су се једноставне истине.

Лако је рећи да је све црно. То сви виде. Да су град, држава, такви какви су, да ће нас корупција појести, да су срушени сви вредносни системи. Јасно је то као дан. И? Сад све више осјећамо да нам је дужност да нађемо неки бисер, изнесемо га на свјетлост дана, поручују ови млади људи.

Бесједу о бесједништву и значају бесједе, о историјском развоју ове некад изузетно популарне и цијењене дисциплине, инспиративно и надахнуто, изговорила је Александра Џелетовић, замјеник предсједника Завичајног клуба “Освит”.

Од праисторијских колиба до најсавременијих дворана говорила се бесједа, а бесједници пажљиво слушали. Њихове ријечи су се упијале, памтиле, препричавале. И ово вече је за почетак испунило циљ. Вриједност је похваљена и награђена топлим аплаузом, смијехом и климањем главе у знак одобравања. О бесједама наших малдих суграђана причало се данима. Публика је њихове ријечи пренијела у своје домове, на улицу, у продавницу, кафану. За даље ћемо видјети.

Татјана Ђорђић своју бесједу посветила је одбрани позоришта. Никола Парежанин бесједио је о чојству и јунаштву. Бојана Граховац својом бесједом бранила је гусле, а Наташа Граховац нашу ћирилицу коју неповратно губимо. Бесједе нашег Светог Владике Николаја говорили су: Марија Парежанин, Анђела Тркља и Срђан Комненић. О Богу, љубави и нама бесједила је Тијана Тркља, а Анђела Џелетовић тражила је одговор када ће матуранти престати да на питање шта даље одговарају – што даље. О борби против бијеле куге и порасту наталитета бесједила је Драгана Мискин, истичући да није довољно оснивати агенције, одборе и деклеративно давати подршку, већ треба конкретно дјелати. Дамјан Радовић бесједио је о вођи и запитао се да ли ми ишта знамо урадити без вође и да ли знамо изабрати вођу или нам се он наметне и ми га слијепо слиједимо.

Да је наш град неисцрпан извор талената, драгуља које треба само пажљиво брусити и дати им шансу да се искажу, потврдили су и остали актери изузетно успешне вечери.

Млађани Вељко Јокановић побрао је аплаузе у игроказу ”Чекам те, ти сигурно нећеш доћи” који је написала Сњежана Симовић.

Лука Куреш, музицирањем на акустичној гитари, показао је да је рођени слухиста и да има изузетан таленат и уз адекватан рад сигурно ће оставити видан траг на музичкој сцени.

Публика је била одушевљена наступом, како вокалним тако и сценским, новоформираног бенда ”Клинт Иствуд” који чине вокали: Јелена Медан и Лазар Рајковић, гитара Лука Куреш.

– Ми смо изузетно задовољни како је вече протекло, како су бесједници говорили, као и порукма које су упутили. Надамо се да ће оде допријети до оних којима су упућене. У жељи да се бесједништво врати на јавну сцену и у наше крајеве организоваћемо вече бесједе на коме ће учествовати млади цијеле регије – истакла је Александра Џелетовић.

Бојани Граховац припала је улога конференсијеа, а она је на један суптилан и ненаметљив начин публици представила актере вечери и упознала је са свим потребним детаљима.