Настављајући са издавачком дјелатношћу, Завичајни Клуб ”Освит” Билећа објавио је збирку афоризама нашег суграђанина – Рајка Антовића, под називом Е НЕ ИЗВИНИ, БОГАМИ. Радост издавача је тим већа што је ово први афористичар из нашег града, од његовог постанка, који је објавио збирку у матичној издавачкој кући.

Ова збирка афоризама подијељена је у 19 цјелина, а богато ју је илустровао Синиша Џелетовић. Уредник је Михајло Самарџић, насловну страну дизајнирала је Биљана Миловановић, а технички уредник ове, лијепо опремљене и елегантне, књиге је Жељко Ђурић. На 64 странице уписано је преко 300 афоризама.

Ријетки су афористичари као Рајко, исто као што је Рајко, као човјек, риједак међу афористичарима. Миран, тих, повучен, пази да коме на сјенку не стане, а пише громогласно, снажно и јасно. Врло писмен човјек. У двије три ријечи, или у једној или двјема кратким реченицама, све се може рећи. Краткоћа форме, прије свега, израз пристојности, учтивости, свијести да је човјечанство у свом дугом цивилизацијском ходу већ толико тога изговорило да је још једино преостало вратити се – извору.

Краткоћа израза је истовремено и знак појмљене узалудности превеликих очекивања, сагласност, дакле, с ћутањем.
Да бисмо у правом тренутку нашли праву ријеч, ми мора да смо на доброј нози с језиком којим пишемо, да смо у присном и сталном односу с њим, и то афористичар више и другачије него други људи. Са више напора и одговорности. А језик, то је живот људи, свјесни и несвјесни, видљиви и невидљиви. Нема те ријечи која је без везе са животом, као што нема биљке без подлоге која је храни. Значи да треба бити близак људима и њиховом животу, њихов говор упијати у себе, живјети с њим и њиме као брат с братом. Тако Рајко живи, пише и дише.

И овом збирком постигао је оно што треба тј. да људима пошаље поруку, укаже на свјетлост, на пут, на… Рајкове ријечи живе, грију, свијетле, казују.

Ишчитавајући, више пута, ову збирку доживјела сам је на овај начин, и овако снитила моје виђење, а због тога Рaјко: Е НЕ ИЗВИНИ, БОГАМИ.