На дан Св. Симеона Мироточивог, 26. фебруара 2010. год., Завичајни клуб „Освит“, организовао је, у Дому културе у Билећи, поетско – сценско вече које је било посвећено блаженопочившем архимандриту, игуману манастира Добрићево – оцу Симеону.

Присутни су се, сликом и ријечју, присјетили живота и дјела најпоштованијег монаха у Херцеговини, кога је народ најчешће, од милоште, звао: „поп Слобо“.

Вече је било подијељено на три цјелине.

Дјечији црквени хор, билећки славуји, при храму Св. Саве, вече је отворио појући Тропар о Св. Сави и тако нас повезао са „оцем и сином“.

У првом дијелу програма чуле су се пјесме посвећене овој херцеговачкој духовној свјетлости, нашем духовнику: „Ти си оче посред срца“, аутора Миодрага Хрњеза Љума, коју су говорили најмлађи учесници: Милица Носовић (5 год.,) и Димитрије Самарџић (9. год.); „Сабор у Добрићеву“, коју је написао и говорио Боро Граховац и „Отац Симеон“, Верољуба Вукашиновића, коју је надахнуто казивао Филип Сворцан.

Други дио вечери био је посвећен интерпретацији пјесме „Хвала оче Симеоне“, аутора Миодрага Хрњеза Љума. Пјесму је са пуно емоција рецитовала ученица СШЦ „Голуб Куреш“, Марија Вукоје, а на гитари ју је пратио, млади и изузетно талентовани, Душан Мркајић; док је дјечији црквени хор пјевајући задњи стих дао посебну димензију пјесми и цијелој вечери.

Бесједу о животном путу и дјелу оца Симеона чули смо од његовог духовног чеда, вјероучитеља Срђана Милошевића. У надахнутом говору, пуном нескривених емоција, туге и радости, а изнад свега љубави и свега изреченог с искреном љубављу, према родитељу и учитељу, Срђан је између осталог истакао да нас је ово вече, као и стотине вечери до тада, окупио отац Симеон; да нас је сабрао и у ваздуху, као и у нашим срцима и души; да је присутан, крепи нас и даје снагу, вјеру и смисао нашем постојању. И зато, за све, Хвала, оче Симеоне!

Централни дио вечери била је промоција епске пјесме о оцу Симеону Добрићевском коју је написао Миодраг Хрњез Љумо. У нешто више од 350 стихова, у десетерцу, опјевани су најзначајнији детаљи из животописа о. Симеона Добрићевског. Кроз пјесму се прожимају мудрост и љубав, скромност и брижност, поштовање, као и сва друга осећања и особине, с којима је током своје дуговјечне посвећености Цркви и свом народу живио овај богоугодник.

За све што је учинио, за народ и за Херцеговину, пјесник му је покушао захвалити стиховима:

„Покајмо се Симеону оцу
и Свевишњем нашем Ствараоцу,
да нас спаси од духовних зала.
Симеоне, за све Теби хвала.“

Дијелове пјесме говорили су ученици СШЦ „Голуб Куреш“: Јана Бјелетић и Бошко Вујовић, а дио овог епа, уз звуке гусала, тог нашег древног инструмента, отпјевали су чланови гусларске секције ЗК „Освит“, гуслари: Жарко Албијанић, Драган Даковић, Радивоје Бато Радовић и Гојко Рогач.

У оквиру ове вечери присутни су могли чути о раду и постигнутим резултатима Завичајног клуба „Освит“ који је и основан на овај дан, по благослову оца Симеона. Кратак осврт на прву годину постојања „Освита“ чули смо од секретара, Михајла Самарџића.

Са пуно шарма, духа и елоквентности, овај програм је маестрално водила Александра Џелетовић.

За све вријеме извођења програма, на видео биму, приказиване су слике из живота оца Симеона.

Ријечима „Молитва оца Симеона нека нас од свих зала и недаћа спаси и лијечи“ завршено је вече посвећено овом великом херцеговачком духовнику.