У организацији ЗК “Освит” Билећа одржана је, 04. јануара 2010. год., прва самостална изложба цртежа апсолвента Ликовне академије, Синише Џелетовића, под називом РАДОСТ ЖИВОТА, а на радост свих пријатеља, познаваоца и љубитеља ликовне умјетности.

Изложено је више од 20 цртежа, рађених у оловци и креди, од чега 11 великог формата.

„Синиша Џелетовић представља нам се, на својој првој самосталној изложби, као цртач који има талента и који покушава да нам представи свој поглед на свијет који је сада видљив, а опет недовољно јасан… Посвећен је вјечитим питањима почетка, рађања и стварања живота, гдје је присутна и потреба да покуша да се приближи сопственој истини, битку“, истакла је, између осталог, Весељка Салатић, историчар умјетности.

– Аутор својим цртежима, на врло истанчан, готово лирски начин, својим ликовним изразом- свјетлошћу и сјенком, изражева природу човјека и његова емотивна стања… Оно што се понајвише осећа у овом циклусу цртежа је племенита и човјекољубива природа самог умјетника – истакао је академски сликар Драго Вучић.

Отварајући изложбу, наш познати књижевник и публициста, Шћепан Алексић, између осталог, истакао је: „Да би дочарао свој умјетнички свијет Џела користи оловку и бијелу креду. Прибора му превише не треба. Уосталом, тако је увијек са правим умјетницима, јер онима који умију и имају шта да кажу довољни су, понекад, зид или плоча и обична камена шкрљка, а ономе ко не умије и не може џаба је и најсавршенији и најсавременији прибор.“

Џелетовић је провео посматрача кроз лавиринт рађања, свеопштег успона, узрастања и сјаја. Он је редуковао композицију, сводећи одабир појединости и митова само на оно најбитније. Једноставно, сведено, упечатљиво, језгровито, цртачки беспрекорно и композиционо непогрешиво, најкраћи су и најпрецизнији опис изложених цртежа. На њима доминирају бебе, као радост рађања, живота, које су најчешће на чврстом ослонцу. И кућу кад градимо, и све што радимо, треба да буде ослоњено на чврст темељ. Затим коњ, као симбол снаге и сунце, симбол васколиког живота. Све је у духовном јединству, слози и складу.

Синишин радни кутак највише личи на алхемијску радионицу. Ту су тубе боја, пигмент у праху, флашице са течностима које треба долијевати у пигменте, здјелице у којима се „мијесе“ боје, палете на којима боја „зри“… Његов живот у умјетности је његов живот. Умјетност је његов бољитак у животу. А, у тај живот спадају људи са којима се дружи и њихови коментари. Кроз те људе он види и однос према умјетности и „чита“ себе према другима, а „умјетност и јесте размјена“. Надамо се да ће, ускоро, Синиша добити радни кутак, атеље, како би дјеци, родитељима и супрузи омогућио да дишу чист ваздух, а не овај „умјетношћу зачињен“.

Свечано отварање изложбе пратио је пригодан културно-забавни програм. Вече је својим умилним гласом отворио пој „билећких славуја“, црквени хор Саборног храма „Свети Сава“; а још су учествовале: виолинисткиње – Александра Радмиловић и Љубијана Илић, соло пјесмом представила се Вања Биберџић, а рециталом Биљана Хрњаз. Програм је водила Јана Бјелетић.

Захваљујући се Општини Билећа на финансијској помоћи, као и свима који су му помогли да ови цртежи угледају свјетлост дана, аутор је истако да му је ово велики подстрек у даљем раду и обећао нова дружења са новим умјетничким остварењима.

Цртање и сликање је озбиљна, самотерапеутска, сеанса која се упражњава хиљадама година. Ако том терапијом аутор успије, понекад, да измијени себе, може се десити да тај његов експеримент помогне и онима који то гледају. Вјерујемо да ћете у овим цртежима препознати радост живота.