Осамдесетих година, у нашем граду, незаобилазно мјесто окупљања, и млађих и старијих генерација, био је чувени бифе „Ловац“. Пијачним даном, четвртком, тражила се столица више јер је ,како кажу, у „Ловцу“ била пријатна домаћинска атмосфера, па су сви радо свраћали на чашицу разговора.

А како се тада пило, каква се музика слушала, како се дружило и како се закон кршио, могли смо да видимо, или да се подсјетимо, захваљујући позоришној представи „Ловцем уловљени“. Обраду текста, сценарио и режију урадио је Миодраг Љумо Хрњез.

Представа је премијерно изведена 4. децембра 2009. године у препуној сали Дома културе у Билећи. Овом представом обиљежена је и прослављена крсна слава и годишњица постојања Завичајног клуба „Освит“.

Због великог интересовања, представа је изведена још два пута у Билећи и једном у Гацку. Поред Миодрага Љума Хрњеза, извођење ове представе помогли су: Маргарета Милошевић, која је била задужена за шминку; Јана Бјелетић, задужена за кореографију; за избор музике побринула се Татјана Вујовић; а Јована Кулаш је изабрала костиме. Организатор је био Михајло Мики Самарџић.

Велики дрвени шанк, стари радио, карирани стољнаци, видно истакнуте забране, упечатљиво и оригинално су осликали амбијент кафана 80.-тих година. То је било вријеме када се морала поштовати народна власт. За свако кршење закона морало се одговарати и казна одслужити. А забрањено је било: точење пића за шанком, „ватање“ у коло, играње карата, пљување по поду,… Па, како се под тим условима и забранама човјек могао опустити и провести? Гостима бифеа „Ловац“ преостајало је само да крше забране и уживају у пјесми и весељу… Наручивали су метар ракије, играли карата, пјевали, удварали се конобарицама, играли у колу…. Долазило се до сазнања да је живот јачи од свега – довољно је само промијенити угао гледања. Оптимизам се његује, а предуслов је отвореност ума и смисао за прилагођавање у најљепшем смислу те ријечи. Човјек једном мора да застане, узме живот у своје руке, и у складу са сопственим мјерилима вриједности постави приоритете.

Дух времена 80.-тих година и људи који су давали душу овом граду, по чему је био препознатљив, све згоде и незгоде кроз које су и сами прошли поједини актери представе, оживјела нам је глумачка екипа и то: Гојко Рогач, Милорад Кисић, Риста Јокановић, Драган Даковић, Бориславка Капетинић, Радивоје Радовић, Милорад Милошевић, Миодраг Хрњез Љумо, и млади глумци, који се нијесу били ни родили у вријеме када се радња дешавала, али су се одлично снашли, доживјели вријеме и простор и у потпуности оправдали повјерење, а то су: Јана Бјелетић, Владимир Чубрило, Синиша Џелетовић и Јована Кулаш. Поједини актери показали су завидно глумачко умијеће и велика је штета што свој раскошни таленат не могу или нијесу могли исказати на већој позоришној сцени или у филму.

О успјешности и квалитету ове позоришне представе говори велика посјећеност, осмјех и задовољство на лицу гледаоца који су били „ловцем уловљени“…