Као издавачки првјенац Завичајног клуба „Освит“ и Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ Билећа недавно је из штампе изашла прва збирка пјесама „Сврзигаће“ аутора Бора Граховца.

У организацији издавача, у пуној сали Дома културе у Билећи, одржана је промоција поменуте збирке пјесама.

О књизи је, поред аутора, говорио познати херцеговачки публициста Шћепан Алексић, а у име издавача бесједио је секретар ЗК „Освит“ Михајло Самарџић.

Шћепан Алексић је аутору пожелио срећан долазак међу одабрану пјесничку братију и књижевну сабраћу, гдје му је одавно било мјесто. „Која лакоћа и љепота пјевања. Да не знамо о коме је ријеч помислили би да се ради о поезији Ђорђа Сладоја, Пера Зубца, Рајка Петрова Нога или Душка Трифуновића“ – истакао је Алексић у свом уводном излагању и додао – Боро Граховац, појединим стиховима, подсјећа на великог руског пјесника Сергеја Јесењина.

Добра пјесма је најчешће она коју не би могао да напише нико осим њеног аутора, она која најбоље одражава његову природу. Оргиналност је предуслов, мада мора да има и атмосферу која ће другим људима значити. Борхес каже да свако може да замисли слику која ће му бити важна, али не значи да о њој треба да пише. У доброј се пјесми сви препознају, на неки начин. Зато је важна атмосфера која се најчешће налази између редова и коју читалац непогрешиво може да осјети.

Збирка пјесама „Сврзигаће“ садржи 33 пјесме које су написане језиком херцеговачког поднебља. Оне су искрене, мисаоне… У њима се истичу топли осјећаји према родном мјесту и свему што га прати и окружује. Акценат је стављен на дјетињство, прошлост, на сјету, љубав и чежњу…

Аутор, Боро Граховац, каже да је његова жеља била да кроз поезију оживи традицију и обичаје српског народа у Херцеговини. „Херцеговачки сељак је непресушан извор народног језика који треба оживјети и дати му нову снагу“, нагласио је аутор.

Боро Граховац рођен је 1964. год. у селу Лукавцу код Невесиња. Његови први стихови записани су на каменим плочама, још прије него што је пошао у школу. Први радови објављени су му у школском часопису „Планинче“. Често је његова поезија, афоризми и пародије, објављивана на радио-станицама, а његову поезију, монодраме и скечеве говорили су: Милисав Кнежевић, Славко Алексић, Радомир Лукета, Војо Радусиновић, Исмет Хоро и Мујо Новалић.

Стихове из збирке поезије „Сврзигаће“ говориле су Јана Бјелетићи и Милица и Бојана Граховац. За музичку пратњу на клавијатурама био је задужен млађани Милош Бабић, пјесму „Чакаџије“ на двојницама пратио је Милорад Мишо Милошевић. Кроз ово вече провела нас је Александра Џелетовић.

Насловну страну и илустрације урадила је Милица Граховац.

Технички уредник збирке пјесама је Жељко Ђурић.

Пошто су пјесницима њихове пјесме као дјеца, аутора нисмо питали да нам издвоји неку, али по мишљењу публике издвајају се пјесме: „Коромани“, „Гледна“, „Стрепња“…