ЗАВИЧАЈНИ КЛУБ "ОСВИТ" БИЛЕЋА

У емисији НАШ ГОСТ, ХЕРЦЕГ ТЕЛЕВИЗИЈЕ, коју уређује и води Зоран Гргуревић, 11. марта 2015. године, гостовао је Миодраг Љумо Хрњез.

Најсликовитија честитка
Завичајном клубу ”Освит” Билећа
за шест година успјешног рада
стигла је од Елвиса Неше.

Хвала од срца!

Освит је љубав, добро и љепота
Свето тројство једнога имена,
Чувар је вјерни духовног живота,
Свијетла тачка мрачног времена.

Часопис “Зора” некад је била,
Као носилац књижевног дјела,
Биле су “Гусле”, “Босанска вила”
А Освит пије с истога врела.

Не брани се домовина своја
Само пушком на бојноме пољу,
Примјера таквих има без броја,
Културом градимо Билећу бољу.

Зато помози Господе Боже,
Свети Саво, Видове дане,
Да се с Освитом сва браћа сложе,
Да нам са Освитом свима сване!

Ово је најљепша рођенданска честитка
коју је ОСВИТ до сад добио,
а написао ју је Вук Ковачевић.

Хвала од срца.

Завичајни клуб ”Освит” Билећа,

у Дому културе ”Јевто Дедијер” у Билећи,

поводом 6 година постојања и успјешног рада

о р г а н и з у ј е

културно забавно вече.

У четвртак, 26.02.2015. год., у 19 часова,

ДОЂИТЕ ДА ПРОСЛАВИТЕ СА НАМА
ШЕСТ ГОДИНА СА ВАМА.

Улаз слободан.

Нек Ти Анђео чувар испуни сваки сан,
РЕПУБЛИКО СРПСКА – СРЕЋАН РОЂЕНДАН !

Молитве Светог архиђакона Стефана
нек те љубављу и благодаћу обасипају свакога дана,
а сан да ти постане јава,
РЕПУБЛИКО СРПСКА – СРЕЋНА КРСНА СЛАВА!

Ових дана је Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске објавио резултате истраживања о својим најпродаванијим књигама и оно што је, вјерујемо, обрадовало све љубитеље писане ријечи са територије Херцеговине је информација да је високо друго мјесто међу најпродаванијим књигама заузео управо роман под називом ”Лукавачки кланац” нашег суграђанина Бора Граховца, члана ЗК ”Освит” Билећа. Роман ”Лукавачки кланац” је један од четири награђена романа са конкурса ”Златна сова” за 2014. годину аутора из Републике Српске.

Део те информације преносимо вам у редовима који слиједе.

Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске је и ове године анализирао резултате продаје у 18 књижара широм Републике Српске у потрази за информацијом шта су то ове године изабрали читаоци у Српској.

Најпродаваније издање Завода за уџбенике и наставна средства у 2014. години је побједнички роман конкурса ЗЛАТНА СОВА ”Ноћ на Уни”, аутора Ранка Рисојевића.

Слиједи га такође један од награђених романа са овогодишњег конкурса ”Лукавачки кланац”, Бора Граховца.

Треће мјесто припало је занимљивом штиву за најмлађе ”Мала колекција модерних бајки и фантастичних прича”, ауторке Сање Клисарић…

ЧЕСТИТАМО И ЖЕЛИМО БОРУ ПУНО УСПЈЕХА У КЊИЖЕВНОМ СТВАРАЊУ И У ТОКУ 2015. ГОДИНЕ!

Чланови планинарско – еколошке секције ЗК ”Освит”, приликом обиласка и упознавања љепота источне Србије, посјетили су и Лазареву пећину.

Период истраживања у Лазаревој пећини омогућио је да схватимо једно далеко изгубљено вријеме и трновит пут људског друштва од времена његовог ловачко – номадског степена развоја до савремене цивилизације.

Ова пећина, ако не највећа онда једна од највећих у Србији, посједује изузетну љепоту и културно – историјску вриједност. О њој су писали Феликс Каниц, Јован Цвијић, Синиша Станковић, Раденко Лазаревић и многи други научници.

Живи свијет Лазареве пећине обилује бројним недовољно проученим облицима живота. Пећине, као затворени систем, своје становнике воде сопственим путевима еволуције. Најбројнији становници ове пећине су слијепи мишеви. Од 27 врста које живе на Балкану, 24 су нашле свој дом у дворанама Лазареве пећине. То је највеће станиште слепих мишева на Балкану.

По легенди, пећина је добила име по кнезу Лазару. Послије Косовског боја, остаци српске војске склонили су се у пећину и у част кнеза Лазара прозвали је његовим именом.

Најбогатија накитом је Престона дворана. Преовлађују саливе и драперије и дугачки, витки или масивни, сталактити, често у облику величанствених лустера. У дворани се налази и пирамидални блок са сталактитима, који личи на средњовјековну кулу, назван Кула кнеза Лазара. Посебну атракцију пружа Концертна дворана. Највећи сталагнит у њој је Диригент, а остали поређани испред њега су Оркестар. Посјетиоци су публика. Најљепша дворана у пећини је Дјевојачка соба. Снажан утисак на посјетиоце оставиле су Каскадне каде које су, на нашу радост, биле испуњене водом. Без даха нас је оставила Драперија и Водопад, као и Нимфа.

Тренутна дужина стазе за посјетиоце је око 1.000 метара, а укупна дужина до сада испитаних пећинских канала је преко 12.000 метара.

Поред пећине налази се језерце, на излазу из Лазаревог кањона, којим тече Лазарева ријека.