Пошто се већ на неким ранијим поклоничким путовањима изразила жеља и пошто су се стекли услови да се она и оствари, са великим одушевљењем и интересовањем примљена је вијест да се обаве посљедње припреме пред полазак на поклоњење једној од најпознатијих чудотворних икона Пресвете Мајке Божије у читавом хришћанском свијету, а која се налази у Чајничу и која је и добила име по овоме малом мјесту у нашој Републици.

Путовање је заказано за Недељу, 10. јула, овог, 2011.-ог љета Господњег.

учесници поклоничког путовања

Прије путовања, како је то и у предањској пракси наше Цркве, узет је благослов за ово душекорисно путовање, те је већ све било спремно да се крене на пут.

С молитвом на самом поласку, а знатижељним и нестрпљивим погледима и трептајима срца свих који су тога недељног јутра пошли на ово путовање, група од 40-ак поклоника није ни сумњала, поучена досадашњим искуством, да ће и овај дан бити дан који је вриједан памћења у нашем животу. Тако је и било!

Долазећи у Чајниче поклоници нису ни слутили љепоту, која засигурно није од овога свијета а коју у себи и на себи носи и шири на све и свја, ова чутотворна икона Пресвете Мајке Божије. Сам храм, са читавим низом купола и ненаметљивом и складном унутрашњошћу, оставља јак утисак на присутне. Када је свештеник, који нас је веома топло примио у храму, почео говорити о самој икони, њеној историји, поријеклу из светог града Јерусалима и дубокој вези са благословом Пресвете Богородице коју она носи, сви су нетремице, пуном пажњом и отвореним срцем, примали и упијали сваку предату ријеч. Нарочито је велики утисак оставила прича о многобројним чудима који се свакодневно дешавају пред овом ”Чајничком Красницом”, како је многи називају. Сама икона на себи има непроцјењиво материјално благо (примјера ради, опков од 21 килограм злата и сребра!) па је била мета многим пљачкашима, због којих је вјерни народ морао често да је сакрива и чува. Међутим, њена права вриједност је у њеној духовној, нематеријалној страни, због које су је поштовали и поштују сви, не само православни, него и католици, муслимани и остали. Послије поклоњења икони и цјеливања, поклоници су на благослов добили освећено уље из кандила које непрестано гори над овом чудотворном иконом.

Након кратког предаха, отишло се до Мокре Горе и група се, уз нескривену радост, мало разонодила и упознала са љепотама наших чудесних крајева, возећи се чувеним ”ћиром” добро познатом ”Шарганском осмицом”.

Након тога, наставило се поклоничко путовање у новоподигнути манастир Светог Николе у Дражевини, гдје је јером. Серафим, сабрат овог манастира, упознао све присутне са кратком историјом овога манастира.

Послије благослова Игумана овога манастира, архим. Јована, група се запутила у манастир Добрун. Пошто је овај дан био навечерје славе у дабробосанској митрополији, а то су св.мученици Дабробосански, ми смо у Добруну приспјели на вечерње богослужење, као и, на нашу велику радост, ломљење славског колача и освећење славског жита. Послије испричане историје овог манастира прешло се у обилазак музеја, те полако, у смирај дана, и путем нашег малог херцеговачког града на обалама прелијепог језера.

У пјесми, радости и, што је најважније, духовној заједници, славећи Пресвету Богородицу и њеног Сина, Спаситеља нашег Господа Исуса Христа, окончало се и ово незаборавно путовање…