У организацији Завичајног клуба ”Освит” и Народне библиотеке Берковићи, у холу ове установе, 26. марта 2014. године, отворена је изложба графика билећког сликара Синише Џелетовића Џеле. Изложба под називом УЗДАРЈЕ ими поставку од 33 рада на којима су приказани ликови наших светитеља, духовника, војсковођа, дјеце са погледом пуним љубави и бола, испружених руку које опомињу… до препознатљивих мотива Берковића, као што су цркве Горица и Стражевица.

Врло занимљива поставка је изазвала велико интересовање мјештана Берковића који су у импозантном броју присуствовали отварању изложбе.

Ово вече, својим наступима, обогатили су млади рецитатори: Милена Кундачина, Зорица Драговић и Стефан Дука.

Директор Народне библиотеке Берковићи, Раде Којовић, у свом поздравном говору осврнуо се на свеопшту улогу коју култура има и њен значај за напредак и развој појединца, друштва, локалне заједнице, округа и државе. Раде се посебно осврнуо на духовну црту Синишиног стваралаштва, истичући да увијек треба да будемо самосвјесни ко смо, чији смо, шта нам је темељ друштва и куда да идемо. Наша хоризонтала и вертикала су потпуно јасне и само треба да их слиједимо и на том путувођу стварамо.

Предсједник Завичајног клуба ”Освит”, Миодраг Хрњез Љумо, је посебно апострофирао Радову жељу да у холу ове библиотеке увијек има изложене радове. На самом улазу, дјеца и родитељи, као и сви посјетиоци, сусрећу се са једним видом културног стваралаштва. Застану, разгледају, размишљају, заинтересују се, врше перцепцију… затим улазе у другу просторију гдје их чека други вид културног стваралаштва. То је сусрет са мултикултуром, културним уздизањем и усавршавањем. То је велико благо на малом простору у малој средини.

Аутор се осврнуо на стваралаштво, као и на саму технику звану графика.

”Синиша, у својим трагањима у свијету умјетности, проналази оне најљепше просторе своје душе које сигурним покретима кичице и оловке отјелотворује на папиру. Синиша је једно изванредно сензибилно биће, па не чуди да се у његовом свијету умјетности појављују портрети светих отаца, наших патријарха и владика. Али, једнаку важност имају и портрети уплакане дјеце, замишљене или насмијане пред стравичним падом човјека и његове душе. Дакле, Џелетовић се бави оним проблемима који дотичу и све нас, а то су проблеми данашње цивилизације, егзистенције човјека у свијету гдје више нема љубави. Његово сликарство посматрамо као вапај човјека за животом и очувањем духа од сигурног страдања у савременом свијету”, истакао је мр Марко Попадић у рецензији каталога ове изложбе.

Изложбу је отворио парох Берковића, о. Милан Стањевић.

Посебна занимљивост ове вечери била су дјеца која су послије званичног дијела програма прошетала са сликаром Џелетовићем, од рада до рада. Постављали су питања, пажљиво слушали одговоре и сами давали коментаре. Њихова спонтаност, жеља за новим сазнањима, као и духовити коментари који имају јасну поруку, били су оно због чега се за културу вриједи жртвовати.