Завичајни клуб ”Освит” и Народна библиотека Берковићи, у просторијама библиотеке овог источнохерцеговачког мјеста, приредили су незаборавну промоцију збирке пјесама ”Плес ријечи” млађане поетесе из Билеће, Маје Вујиновић. Сала библиотеке била је сувише мала да прими све знатижељнике и љубитеље писане ријечи који су дошли да чују шта је то Маја све снитила и сабрала између корица своје прве збирке пјесама. Оволики број људи на промоцији једне књиге мјештани нису упамтили.

Поздравну ријеч и осврт на Мајино стваралаштво, из угла филозофије живота, изнио је директор библиотеке, Раде Којовић. Приказ о Мајином стваралаштву надахнуто је говорила Александра Џелетовић, док је, у име издача, о књизи говорио Миодраг Хрњез Љумо.

Инспирисан стваралаштвом ове млађане билећке гимназијалке, професор српског језика и књижевности и пјесник, Драго Кундачина, дао је приказ Мајине збирке пјесама ”Плес Ријечи” који у цјелости доносимо:

актери промоције ПЛЕС РИЈЕЧИ у Берковићима

”Ево нас на “Плесу ријечи” и у поетском триптиху Маје Вујиновић, сатканом од “Тихе патње”, у времена када “Тражи ријечи” наша “Луталица”…
”Против осјећања нико ништа не може да учини, она су ту и измичу свакој цензури, над њима немамо никакву моћ.” (М. Кундера). Ако разум чини човјека, осјећај га води, осјећања је теже прикривати него глумити она која немамо…
Све је то научила и апсолвирала наша млада поетеса и, под будним оком Завичајног клуба “Освит”, пјеснички нам испричала путовање и “Тиху патњу” или чак “Голему патњу”, негдје у младалачким годинама, кроз које носи сјећање “како бијаше сретна к’о дијете”… “Дани од љубави” тијело снаже и вјеру хране јер нечији “осмијех, магла лака сваку тајну у се скрије… да се никад не открије”… Није ли искрено признати да “сама и напуштена барка пучином плута… а изнад ње лопов мјесец лута”, а не губити наду да ће се “небо смиловати” кад – тад?
Наша мала пјесникиња не жели да има само успомене и тражи начин да неко остане ту, “да трче испод дуге”, игноришући лажи и љубављу их побјеђујући… То је та “зора” којој није “до новог дана” и “најрађе би пошла у загрљај новој ноћи” јер “мора море мори море” испијајући “руј од зоре”! Нада остаје јер “Волим те”, каже Маја, истичући као наслов и “Неузвраћену љубав” коју “види јасно” и “чује гласно” како “нијемо јауче” и “у себи плаче” али “ћути”… Зар да “љубав наша” или свеопшта љубав “копни полако” – као да се пита или опрезно констатује наш мали поетски бисер…
Ишчитавајући “Плес ријечи” дрхтао сам због “гледања и чекања” испред “непрегледне пучине” што “хиљаду замки крије” и све до “сузе радоснице” која засија у ауторкином оку. А онда, она отвара “Ладицу сјећања” која “зврји празна” без “драгог свог” и “Тражи ријечи” кроз “Љубичицу” која машта о љубави коју нога лукавства увијек може да згази… Отуда инсомнија, отуда питање “шта је љубав” коју жели “за руке држати” спремна и на “Слијепу потрагу”…
Ако се љубав зна “сакрити у омару” и очи јој “к’о кладенци сјајити” онда Маја са правом тврди да “млади наду у љубав враћају”… Тако се стиже до “Музике љубави” и “Божанске арије” која осваја…
“Затвориће очи луталица мала” да “Расцвјетала љубав” пошаље Мајину поруку – Будимо љубав! Јер, “само се љубав дијељењем умножава!”
И “Вука самотњака не дирај и олакшање му не прекидај” него “слушај, не диши, не мрдај!”, као да нас преклиње млада поетеса… Али “Искрицама” које “ће Сунцем да постану” добрано нас размрда и убиједи да ријечи којима се осјећања исказују ни не постоје и да “душа тајну чује”…
И коначно, пјеснички одговор на питање “Шта је љубав”:
“Несањани сан. Бисерни ока сјај.
Савршен склад судбине и наде за срећан крај.”
Појавиће се, дакле, “ослонац док олуја бјесни”, па “путовођа кроз кланац тијесни” и “сигурност послије бродолома”… и “раме за све сузе искапане!”
У трећи дио збирке сами ушетајте уз пјесму “Цигана” и осјетите, ишчитавајући пјесме дубину, анализе изњедрених мотива и зрелих животних тема наше “Луталице”, чији “је ум ризница непресушна, мјесто гдје машта не умире и одакле идеја извире”…
И на крају, сјећајући се К. Удалове да је “љубав слична првом дану стварања свијета”, ево ме слободна да вам топло препоручим Мајин првјенац… Заплешите уз њен “Плес ријечи”…
Честитке “Освиту” чињењима за младост која свјетлошћу исијава, очинским или још боље материнским, јер у свим својим промјенама на овој земљи, постојана је само материнска љубав!”, истакао је Драго Кундачина.

Осим аутора, стихове су надахнуто говориле и Татјана Ђорђић и Анђела Џелетовић.
У музичком трептају наступао је дјечији црквени хор из Берковића и хармоникаши из ове општине.