”Три су главне врлине: вјера, нада и љубав.
Вјера у Бога. Нада у вјечни живот.
Љубав према Створитељу и створењима.”
Вођени оваквим размишљањем, Завичајни клуб ”Освит”, од свог оснивања, сваке године на празник Цвијети организује поклоничко путовање и обилазак манастира црногорских. Тако је било и ове године. Тешка свакодневница све више притиска људе и многи спас проналазе у повратку вјери и приклањају се духовном благу.

поклоници у Манастиру Ћелије Пиперске

У недјељу, 5. априла 2015. године, на празник Цвијети, у Билећи је ромињала киша. Нешто више од 200 Билећана кренуло је на поклоничко путовање и поклоњење чудотворним светитељима и светим моштима. Киша им не смета. У очима сија вјера да је ово добродатна киша. Од Бога долази. Дјеца пјевају пјесме о врбици. Одрасли причају о Лазаревој суботи и данашњем празнику. Глагољају о животу у Христу.

У даљини, у срцу стијења, угледали смо бјелину Манастира Острог. Поклоници се крсте и шапућу молитву. Свако за себе, а све се сливају у једну: ”Свети Оче Василије, помилуј нас и спаси грешне”. Највећи број поклоника препустио се молитви, јер молитвено хоће да приступе Светој Литургији којој смо присуствовали у Цркви Светог Ваведења у Доњем манастиру. Снијежне пахуље, помијешане са кишним капима, давале су посебну драж овом светом чину. Сви вјерници нису могли да уђу у храм, тако да је већина Билећана Свету Литурију пратило на отвореном. Ту се видјела снага вјере и моћ љубави. Љубав је најјаче оружје које постоји, нема те силе и тог оружја који могу против љубави да се боре. Све пада пред љубављу.

Послије причешћа, кренули смо ка Горњем манастиру и поклоњењу моштима Светог Василија Острошког и Тврдошког Чудотворца, коме слава и милост сада и у вијекове вјекова. Киша не престаје да пада док вјерници молитвено корачају стрмим стазама како би, са страхом божјим и љубављу, приступили Светом ћивоту. Свако са својом муком, а сви са једном молбом и молитвом на уснама.

Киша престаје да пада када смо кренули из Манастира Острог ка Манастиру Ждребаоник, који се налази пар километара од Даниловграда. Манастир је изграђен на темељима старог немањићког манастира, посвећен је Архангелу Михаилу и у њему се налазе мошти чудотворца Светог Арсенија Сремца, другог српског архиепископа. То је сада женски манастир, а обновљени манастирски комплекс грађен је већином од билећког камена. Порта је испуњена цвијећем и украсним дрвећем.

Са посебном радошћу билећки поклоници иду у Манастир Ћелије Пиперске. Црква је посвећена рођењу Богородице, а у Храму ћивот са моштима чудотворца, Светог Стефана Пиперског. Послије поклоњења моштима услиједило је обавезно послужење. Сестре, као вриједне пчелице, доносе кафу, сок, колаче, пите… Све са великом радошћу у оку и осмијехом на лицу. Оволико доброте на малом мјесту ријетко се може видјети. Љубав исијава из сваког покрета, погледа, ријечи…

Наставак путовања довео нас је до Манастира Жупа Никшићка. И овај манастир, као и већина старих српских манастира, је страдални. Више пута је рушен и обнављан. Пратио је судбину народа или је народ пратио судбину свог манастира. Црква је посвећена Св. Апостолу Луки. Љубазне сестре обасуле су нас сестринском пажњом, од благе душекорисне ријечи до послужења кафом, соком, колачима…

Вођени мишљу да је наш пријатељ наш помоћник у свим намјерама и наш пратилац у свим нашим кретањима, стигли смо у Манастир Косијерево. Игуман Манастира, о. Арсеније, дочекао нас је, иако је пристојно вријеме за посјету манастиру већ одавно минуло, поред ћивота у коме се чува стопало Св. Апостола и Јеванђелисте Луке и честице моштију десетак других светитеља. Ријека људи прилази да цјелива мошти и узме благослов. Отац Арсеније стрпљиво, као да нам поручује – ”стрпљењем до спасења”, благосиља поклонике, а онда нас упознаје са животом манастира.

При повратку у нашу општину дочекао нас је одсјај мјесечине у Билећком језеру. За нама је био дан пун благодарја. Дан у коме су се измијенила сва годишња доба, што је забиљежила и камера наше ХЕРЦЕГ ТВ. Новинар Бојан Носовић и камерман Никола Топаловић брижљиво су снимали кадрове не марећи за временске непогоде којима су били изложени.

Својим понашањем, стрпљењем и пожртвовањем, све поклонике данашњег дана одушевила је мала Јана (4 године).

”Црква је ограда: ако си унутра – вук не улази,
ако ли изађеш – звјерови ће те ухватити.”
Св. Јован Златоусти