Завичајни клуб ”Освит”, у оквиру свог програма и планираних годишњих активности, организује поклоничка путовања и обилазак српских светиња, у циљу јачања наше вјере, снажење духа и упознавања са суштином живота. По, већ унапријед планираном програму, 17. августа 2014.г., организовано је поклоничко путовање и обилазак манастира Пива и Заграђе који се налазе у Црној Гори.

На пут смо кренули у раним јутарњим сатима да би присуствовали Светој Литургији коју је служио игуман манастира о. Јефтимије.

Манастир Пива, односно црква Успења Пресвете Богородице, слободно се може рећи да има два живота. Првобитно је манастир био подигнут у близини Пивског ока у селу Гусићи. Грађен је 13 година, да би исто толико времена трајало премјештање на садашњу локацију. Монашки запис каже: ”Бјежаће манастир од воде! Бјежаће и то ће бити у времену када ће људи мислити да све могу, да све умију и све знају.” Црква је измјештена ради изградње хидроелектране ”Пива”. Измјештање је био подухват свјетских размјера јер се тако нешто до тада нигдје није радило. Премјештан је камен по камен, а највећи проблем је био измјештање фресака, свеукупно око 1.260 квадратних метара живописа из 16. и 17. вијека.

Поклоници су се задржали у душекорисном разговору са о. Јефтимијем који нас је домаћински угостио, причао о животу манастира и стрпљиво одговарао на сва питања. Игуман нас је даровао монографијом манастира Пива.

Послије богослужења и гостољубља у манастиру Пива, поклоници су се задржали у разгледању града Плужина, а онда наставили пут живописним крајем ка манастиру Заграђе.

Манастир Заграђе се налази непосредно изнад Шћепан Поља, над саставцима ријека Пиве и Таре које на том мјесту граде ријеку Дрину. Средином 15. вијека (1450-1460.) манастирску цркву је, највјероватније на темељима старије цркве, саградио херцег Стефан (Шћепан) Вукчић Косача, синовац чувеног војводе Сандаља Хранића.

Саборна црква манастира Заграђе под Соколом је најмонументалнији споменик владарске куће Косача. Црква је у архитектонском смислу, у основи израз надахнућа рашком школом градитељства која собом представља доказану успјешну комбинацију источне и западне црквене архитектуре.

Игуман манастира о. Лазар, благосиљајући наш долазак, упознао нас је са историјатом манастира. Добра ријеч налази увијек добро мјесто. Разговор са о. Лазаром био је дар за све нас. Уживали смо и у живопису којим управо украшава зид храма.

Манастирски комплекс је доказ да је Богу све могуће. Невјероватно је људском уму шта све један човјек, о. Лазар, постиже, организује и куда стиже.

При повратку у Билећу, одлучили смо да посјетимо новопостављени манастир светог Јована Кронштатског, у селу Корита и посјетимо сестру Христину. Пут је био узак и на појединим мјестима поклоници су рукама крчили камење и градили позиде, само да се безбједно до манастира стигне. Радост мати Христине, и наша, сливали су се у једну невјероватну снагу вјере и енергију љубави.

Ако истински чиниш оно што можеш, учини што треба. Само вођен искреном вјером и љубављу, брат Раде Милошевић безбједно је довезао аутобус до храма.

Идући путем, моли се Богу разумом.
(св. Антоније Велики)