Завичајни клуб ”Освит”, 27. марта 2014. године, организовао је концерт ученика Музичке школе ”Требиње” у Дому културе ”Јевто Дедијер” у Билећи.

Сала је била попуњена до последњег мјеста, што је јасан сигнал да овакве вечери недостају културној сцени нашег града.

Публика је показала високу музичку културу и пажљиво је испратила и аплаузом наградила сваку тачку извођача.

Вече је била једна дивна прича којом дефилују славна имена, смењују се епохе, праве релације, паралеле, везе разне и међу умјетницима који се никада нијесу ни могли срести. Ипак, сви они дио су једног истог слива који завршава у великом мору музике.

Актери су показали изузетан таленат, али оно што је најизраженије у њиховом наступу јесте индивидуалност, неопходна за трајан и потпун успјех. Њихово стварање се не само слуша него и осјећа.

Култура је шири појам и од науке и од умјетности и од политике. Она је изражавање идеја које један народ има о свом властитом карактеру, о својој историји, о својим задацима у садашњости и својој улози у будућности. Узрок наших недаћа је у духу, не у тијелу.

Пријатељство је божанског поријекла јер све љепоте и узбуђења, радости и сазнања на свијету завриједе двоструко више када се с неким подијеле.

– Сарадња Музичке школе ”Требиње” и ЗК ”Освит” је на добробит не само актера већ и цијеле наше општине. Музика нас повезује невидљивим нитима. Битно је у каквом окружењу омладина расте и стасава и ово је наш скроман допринос напретку културног живота нашег града. На овоме се нећемо зауставити. Ово вече показује колико нам недостаје музичка школа и уложићемо све капацитете да се њен рад обнови. Да млади кроз музику могу да искажу свој таленат и умијеће Повратак хора да пјева на ”бис” је јасна порука релевантним чиниоцима у ком смјеру треба да иде наше музичко образовање и васпитање – истакао је предсједник ЗК”Освит” Миодраг Хрњез Љумо.

Под вођством професора Милисава Сукоњице хор је, уз необичне кореографије, извео три композиције и тако побрао највеће симпатије публике.

– Представили смо композицију Антонија Лотија на текст псалма Помилуј ме Боже, затим пјесму племена Мик Мак Индијанаца коју је прерадила Лидија Адамс, а која је врло занимљива за публику због опонашања звукова из природе, а на неки начин је и духовна, јер је то њихов начин да славе творца. Посљедња композиција је пјесма рудара из Зимбабвеа који су ишли да раде у Јужну Африку. Трудили смо се да буде шаролико и драго ми је да је публика препознала наш труд – истиче Сукоњица.

Неке звукове су опонашали сами ученици, као што је хук сове, док су за црвкут птица, објашњава Милисав, користили глинене инструменте сличне окаринама, у које се до одређеног нивоа успе вода, а удувавањем ваздуха она жубори и ствара звук.

Директорица требињске Средње музичке школе, Душанка Бабић, каже да је одушевљена одзивом билећке публике.

– Драго ми је да је било посјећено, јер људи овдје немају често прилику да чују класичну музику. Билећа је имала дугу традицију са музичком школом која је, нажалост, прекинута за вријеме рата, а до тада је изњедрила неколико признатих и познатих музичких умјетника попут Наташе Попадић и Данијеле Грубачић – истакла је Бабићева.

Музика је говорила и пожељела да чешће говори на билећкој сцени.