Света мјеста… Како привлаче душу вјерујућег човјека. Он пожели да их све обиђе, да се поклони свим моштима, да утоне у предивну атмосферу молитве и мира који владају у манастирима.

”Промјена мјеста нам не приближава Бога. Гдје год се налазиш, Господ ће доћи к теби, ако је стан душе твоје такав да би се Господ могао у њега уселити и у њему обитавати…” (Свети Григорије Нилски)

Кроз поклоничко путовање стичемо искуство, задобијамо истински мир, духовну дубину богопознања и усавршавања ка бољем духовном напредовању. На тим светим путевима, ослобођен од свакодневних брига и сујета, удаљен од предмета и послова који га расијавају, човјек се сав удубљује у своју душу и потпуније, несметано претреса своја дјела.

Завичајни клуб ”Освит” у недјељу, 31. марта 2013. године, организовао је поклоничко путовањи и обилазак манастира околине Будве.

На Свету Литургију дошли смо у Манастир Режевиће (XIII век) који се налази у непосредној близини Петровца, на самој обали мора. Име је добио по паштровском племену Режевићи. Манастир са црквом Успења Богородице подигао је први српски краљ Стефан Првовјенчани 1225. године. По налогу цара Душана подигнута је црква посвећена Светом Стефану, која је 1714. године срушена, да би се на њеном мјесту подигла већа црква Свете Тројице. Манастир су опљачкали Турци 1785.г. и Французи 1812.г., а 1941. године опљачкали су га и спалили Италијани.

Наша следећа одредница био је Манастир Праскавица који је име добио по оближњем извору чија вода мирише на брескве, које овдје народ зове и праске. Главна манастирска црква посвећена је Св Николи а рађена је у 15.вијеку. У склопу храма је конак и богата ризница. Изложене су старе иконе, рукописи и документи, старе манастирске ствари и употребни предмети. Најзначајније је рукописно Јеванђеље оковано сребрним корицама, дар црногорског владике Данила. За нас је био занимљив велики камени сто за којим је засједао паштровачки суд ”банкада”.

Због густе магле и кише, а у циљу безбједности путника, одлучено је да се мало дуже задржимо у Будви и вријеме проведемо у обиласку и разгледању знаменитости Старог града.

Бока, ”невјеста Јадрана”, вјечита инспирација пјесника и сликара, била је одмор и инспирација за наше поклонике. Фотоапарати су непрекидно шкљоцали да овјековјече непрелазну љепоту.

Круна овог душекорисног путовања била је посјета Михољској превлаци, храму Свете Троице и о. Бенедикту.

Михољска превлака је именована по ранохришћанском манастиру светог Архангела Михаила, који је 1219.г. Свети Сава установио као сједиште Зетске епископије, која је имала једно од најзначајнијих мјеста у српском православљу и државности. Средином 15. вијека манастир је срушен, а 70 монаха отровано у политичкој завјери. Мошти ових мученика су сачуване и мироточиве. Игуман о. Бенедикт нас је срдачно примио и послије вечерњег богослужења присуствовали смо промоцији филма о страдању Срба на Косову и Метохији.

У име нашег удружења и присутних поклоника, о. Бенедикту је, Синиша Џелетовић уручио умјетничку слику коју је лично урадио, а на којој је приказан манастир Добрићево, о. Симеон Добрићевски и Пресвета Богомајка.

Поклоници су кренули из Билеће са молитвом на уснама и у срцу, а у наш град се вратили озарена лица и много богатије душе.

”Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје!”