Изузетна нам је част да објавимо да је Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици издао књигу Фирентинци на Балкану 1300-1600, аутора доц. др Радмила Пекића.

Обим књиге је 532. странице, од чега је 470 страница основног текста, коју сачињава пет поглавља, закључна разматрања и резиме на италијанском и енглеском језику. Преостали део чине пратећи садржаји сваке озбиљне студије и то кориштени извори, литература, регистри појмова и садржај.

Уредник књиге је истакнути византолог Радивој Радић, редовни професор Филозофског факултета у Београду.

Књигу је штампао Graficolor из Краљева у тиражу од 500 примјерака. Књига је прошивена са показном врпцом и тврдим корицама у колору, на којим је приказан грб Фиренце, црвени љиљан на бијелој подлози, а у позадини контура „Цвјетног града“ кроз који протиче ријека Арно.

У предговору аутор образлаже разлоге који су га навели да ради ову комплексну и нимало једноставну тему. Наиме, пресудно је било његово лично занимање за прошлост Италије, као и предлог ментора, академика, проф. др Богумила Храбака.

Рад је подељен у пет целина. Након предговора, у првом поглављу, који представља увод, аутор се осврнуо на историју Фиренце и њене политичке везе са земљама Балканског полуострва.

У другом поглављу Фирентинска увозно-извозна трговина на Балкану од (1300-1600), обрађено је учешће Фирентинаца у балканској трговини житом, сољу, тканинама и производима неопходним за њихову производњу. Такође обрађена је фирентинска трговина људима (робљем и послугом) и другом разноврсном робом: металима (сребро, бакар и олово), воском, стоком, кожама, прехрамбеним и другим артиклима.

У трећем поглављу Организација и облици пословања Фирентинаца на Балкану (1300-1600), аутор је на око 150 страница предочио облике и начин пословања Фирентинаца на Балкану. Презентујући на стотине необјављених докумената, обрадио је Кредитно и мјенично пословање, Трговачка удружења, Заступништво ( Прокуратори), Превоз и осигурање робе.

У четвртом поглављу насловљеном Истакнути Фирентинци на Балкану (1300-1600), аутор је према пословном занимању хронолошки приказао истакнуте Фирентинце у задатом периоду. Прво су приказани просветни и административни радници, учитељи, канцелари и нотари, те књиговође, односно рачуновође. Потом су приказане дипломате, односно конзули и баили, међу којима су се неки истакли као „тајне дипломате“, које су деловале под лажним именом. Након тога предочени су Фирентински грађевинари – занатлије који су обављали јавне и приватне послове. Деловале су архитекте, вајари, резбари, сликари, златари, клесари и други. Посебно би истакли чувене Микелоција, Михаела Иванова и Николу Фирентинца. На крају поглавља предочени су и фирентински здравствени радници: лекари, апотекари, бербери и ветеринари.

У петом поглављу Приватни живот Фирентинаца на Балкану (1300-1600), предочен је друштвени и породични статус Френтинаца досељених на Балканско полуострво. Интересантно је поменути да су Фирентинци у Дубровнику држали гостионицу са преноћиштем. Иако су били странци нису избегавали свађе и туче, знали су да псују и вређају на локалном језику. Приказани су бројни уговори о женидби и миразу које су склопили Фирентинци првенствено у Дубровнику, али и у Задру и Сплиту. Између осталог, аутор прати породичне прилике фирентинске породице Ђулијани у Дубровнику у временском трајању од преко 150 година. Ништа мање нису интересантни ни подаци о чувеној лепотици Цвијети Зузорић, која је била удата за Фирентинца Бартоломеа Пешонија. Потом су приказани бројни тестаменти и инвентари Фирентинаца у Дубровнику, Задру и Сплиту. Овим поглављем добијамо једну заокружену целину од доласка Фирентинаца на Балкан па до њихове смрти.

Књига је утемељена на досада необјављеним изворима. Статистички посматрано обрађено је преко 2000 нових докумената, првенствено Дубровачког али и Задарског архива, који су сједињени са објављеним изворима из архива Фиренце, Прата и Котора, као и релевантном литературом.

Ово по многу чему оргинално истраживачко дело биће незаобилазно за све оне који се у будућности буду бавили средњовековном историјом Медитерана.