Како смо то записали у нашем прошлом броју билећких новина, чланови Завичајног клуба ”Освит” имали су необичну радост да, поред многобројних светиња које су обишли у прошлој години, обиђу и фрушкогорске манастире и манастире ваљевског краја и тако се поклоне великим светињама. Ово духовно путовање је оставило веома јак утисак на све присутне а то је опет, сасвим спонтано, из срца, изазвало жељу да се унапријед испланирана година путовања не заврши са овим путовањем, како је то и била намјера, него да се оде на још једно дружење које има овакав духовни карактер.

Врло брзо се дошло до закључка да је жеља која се родила на прошлом путовању сасвим оправдана и подржива, па се приступило планирању новог путовања које је овај пут имало за циљ обилазак светиња црногорског приморја.

Пошто је сам зимски дан неупоредиво краћи од љетног, број манастира који је планиран за обилазак није био велик, али су саме светиње свакако биле велике.

Пошло се у раним јутарњим часовима, у Недељу 23. децембра 2012. године, и тако се стигло и на Свету Литургију у Манастир Михољска превлака на такозваном Oстрву цвијећа код Тивта. Игуман манастира, о.Бенедикт је веома срдачно примио нашу групу од око 50 чланова и након службе и исцрпног излагања историје манастира, коју су сви могли да чују у манастирској порти, све позвао у манастирску трпезарију на послужење.

Окријепљени и спремни за наставак путовања, чланови З.К. ”Освит” су кренули даље.

Наредно одредиште био је Манастир Подластва који се налази на путу од Тивта према Будви. Тамо нас је дочекала игуманија познијих година, али ведра и бодра духа, са којом су сви ступили у жив и радостан разговор, заинтересовани да чују душекорисну поуку из уста која већ много деценија славе и величају Бога.

Пошто је сам дан био изузетно лијеп, ведар и топао, за ово доба године, сасвим је јасно да смо сви хтјели да га искористимо на најбољи могући начин, а то смо и учинили.

Након Подластве, вратили смо се до Котора и ту уживали у окићеном, и многим свијетлом испуњеном, старом граду Котор, као и његовим улицама које крију два прелијепа православна храма.

Након кратког одмора у лијепом Котору, пошло се у повратак нашој Херцеговини, али нас је пут водио да најприје свратимо у познати и чувени Манастир Савину. Наша намјера је била да ту стигнемо на вечерње богослужење и видимо познатог савинског игумана о.Варнаву. Богу хвала, та намјера се и остварила. Након вечерњег богослужења, којег је служио савински игуман, и поклоњења чудотворној икони Савинске Мајке Божије, добили смо, на нашу радост, благослов да посјетимо и манастирски музеј и ризницу. Манастирски сабрат нас је провео читавом ризницом у којој смо могли да видимо многе веома вриједне експонате из црквеног и богослужбеног живота, међу којима је и Крст Светог Саве.

Почашћени чашицом вруће манастирске препеченице и преплављени морем утисака, кренули смо у кратки обилазак улицама старог дијела града Херцег Новог.

Дан је брзо показао свој смирај а зима своју хладну нарав, када смо одлучили да се полако вратимо у наш мали град. Мисли и осјећања су се мијешала и смјењивала у свакоме од нас, али на лицима се видјела велика радост и жеља свих да се тако нешто што прије понови…