У организацији Завичајног клуба ”Освит”, у Дому културе у Билећи, 10. маја 2012. године, премијерно је изведена монодрама ЧУЈТЕ СРБИ

Дамјан Радовић у монодрами

Дамјан Радовић, глумац аматер овог друштва, премијерно је извео монодраму по адаптираном тексту Арчибалда Рајса, за кога је академик Добрица Ћосић рекао: ”Странац који је у Првом свјетском рату био Србима најмање странац, странац који је био међу најбољим Србима када је то најтеже било, странац који је био Србин када то више нису били ни они највећи Срби.”

Улога је захтијевала студиозну прирему, а млади глумац је то схватио озбиљно. Као идеју водиљу, која му је давала снаге када би посустао, имао је племениту мисију коју је имао наш пријатељ, и коју треба увјерљиво дочарати на сцени. Припремао се данима, вјежбао сатима. Одређене покрете поневљао десетину пута. Било је зноја, нервозе, галаме, туге… и на крају неизмјерне радости.

– Ово је за мене била могућност из снова – играти лик једног од највећих српских пријатеља прве половине двадесетог вијека. Велики је то изазов, част и одговорност. На почетку је било треме, оне позитивне, али изазову нијесам могао одољети. Одмах сам се дао у истраживање и изучавање живота нашег провјереног пријатеља Рајса. Све што ми је било доступно о њему прочитао сам. Његове навике, покрете, стил облачења… Желио сам, на оригиналан начин, да пренесем његове поруке, његов вапај за наше отрежњење. Рајс је мисаона особа, затворена у своје мисли и мени је био изазовно да га играм тако што ћу се стално питати на који начин би он саопштио и пренио своје мисли и поруке нашем роду. Водио сам унутрашњи дијалог – истиче Дамјан Радовић.

Дамјан Радовић у монодрами

Дамјан је брзо и лако успоставио комуникацију са публиком, јер он својим бићем зрачи добротом, невиношћу, буди наду, подстиче вјеру. Он има све предуслове да носи озбиљан репертоар у театру. Дисциплинован и марљив, упоран и стрпљив. Зна да саслуша и већ одлично влада сценом.

Чувени текст, још чувенијег пријатеља, очито нијесмо чули. Иако смо књигу читали. Исте грешке понављамо, од истих болести болујемо. ”Ако Срби, савременици Арчибалда Рајса, нису чули његове опомене и нису могли да послушају његове савјете, данашњи Срби треба да га чују! Мане њихових предака и њихове су мане.”

Поруку и Арчибалдов вапај, Дамјан је увјерљиво пренио билећкој публици. Пар пута и суза му је у оку заискрила, са којим жаром и којом увјерљивошћу је говорио!

Дамјан Радовић у монодрами

Публика с невјерицом прати сваки покрет, упија сваку ријеч. Дише с представом.

Аплауз, овације, публика на ногама!

То се у нашем граду дуго и дуго није десило!

Аплауз не престаје и само се чује: ”Браво! Браво! Браво!”

Избор слика за сцену урадила је Гордана Михајлов.

Обраду тескта, сценарио и режију потписали су: Јелена Михић, Александра Џелетовић и Миодраг Хрњез Љумо.