На велики хришћански Празник, када наша Света Црква слави свечани улазак Христов у Јерусалим или у народу позната као Цвјетна Недјеља, а која се слави увијек седам дана прије Пасхе Господње тј. Васкрса, Завичајни клуб ”Освит” организује, и то већ традиционално, уз Божију помоћ, а благословом наше духовне мајке Цркве, поклоничко путовање.

поклоници н Цвети 2012. год.

Ово путовање је, до сада, имало своју устаљену маршуту, а то је поклоњење моштима Светог Оца нашег Василија Острошког, моштима Светог Стефана Пиперског, као и моштима Светог Арсенија Сремца.

То је, прије свега, прво и почетно путовање у календару поклоничких путовања које З.К.”Освит” организује у току једне године и која су, Слава Богу, све чешћа и све богатија, као и све даља а самим тим и дужа (вишедневна).

Ове године, Цвјетна Недјеља је падала 8. априла, тако да је путовање било заказано за тај датум. Послије потребних припрема, група од неочекивано великог броја поклоника, који је на задовољство свих био пријављен, пошла је у раним јутарњим часовима са заказаног одредишта, започевши своје путовање молитвом како то и доликује.

План је био да се на вријеме стигне у острошку светињу и учествује у литургијској прослави овога великог дана, помоли на светој служби Божијој, узме благослов острошких отаца и причести Светим Тајнама Христовим, а потом оде пред ћивот Светог Василија и припадне овом нашем великом Чудотворцу и Митрополиту херцеговачком.

На славу Божију, овај наш план се и остварио, тако да су поклоници у радости и преплављени унутрашњим осјећањима, а обогаћени једним новим и незаборавним духовним искуством, какву увијек изнова пружа ова острошка Светиња, кренули даље.

У околини Даниловграда чекале су нас још двије велике светиње које, свака за себе, причају једну нову и незамјењиву причу из наше богате и славне историје, која је увијек била и остала сва потопљена у духовност, и која сеже и свој крај поставља у Царству Небеском. Прво се обишао Манастир Ждребаоник, гдје су поклоници цјеливали ћивот са моштима Светог Арсенија Сремца, насљедника Светог Саве, као и неколицину дјелића моштију светих који су из разних крајева земље и разних периода хришћанске Цркве, а на благослов су стигли у овај манастир. Можемо овдје навести да је ријеч о дјелићу моштију Светог Оца Николе, Светог Серафима Саровског, лобања Свете мученице Февроније итд.

Пут нас је даље водио у чаробне предјеле гдје вијековима обитава Манастир Пипери, а у њему мошти великог чудотворца и савременика Св. Василија Острошког, а то је Свети Стефан Пиперски. Изузетно гостољубиво сестринство манастира, које нас сваке године изнова одушеви својим срдачним дочеком, оставило је јак утисак на све, а нарочито мошти Свеца које су нам отвориле. Овдје ћемо напоменути да су се многи од наших поклоника и по неколико пута враћали да цјеливају мошти, које су при отварању ћивота рашириле тако благоухан и лијеп мирис по читавој цркви, не остављајући тако никога равнодушним. Велика светиња! Велика радост за све нас!

Вријеме у манастиру као да је летило. И док се обишао и чудотворни извор Пресвете Богородице који се налази у манастиру, а који је љековит, нарочито за очи, као и навратило у манастирске продавнице, које су испуњене љековитим мелемима и тинктурама које раде лично сестре манастира, већ је увелико било вријеме да се крене.

Враћајући се добро познатим путем према нашој Херцеговини, поклоници су свратили и до још једног лијепог манастира који већ вијековима дијели крстоносну историју свог народа, а то је Манастир Жупа код Никшића. У њему се налази и парче наше Херцеговине које куца у срцу једне од сестара овог манастира, а која је баш из нашег града, и која нас је овог недељног дана примила и топло угостила у конаку манастира, све то након обиласка манастирске цркве и поклоњења дјелићу моштију Св. Апостола Луке.

У радости, духовно умивени благодаћу, која зрачи из сваког кутка ових чудесних светиња којима смо се поклонили, окончали смо, на славу Божију а нашу огромну духовну корист, и ово поклоничко путовање, радујући се и нестрпљиво ишчекујући свако наредно.