По благослову наше Свете Цркве, Завичајни Клуб ”Освит” Билећа организовао је једнодневно поклоничко путовање које је за свој најважнији циљ имало обилазак једног од најзначајнијих манастира из Немањићког периода – манастира Мораче.

Манастир Морача по својој, најприје духовној вриједности у вијековима свог постојања, а потом и по својој љепоти и културној вриједности (манастир се третира као дио листе свјетске културне баштине и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Владе Србије), заузима једно од незаобилазних тачака на мапи духовног и културног наслеђа нашег народа.

учесници поклоничког путовања

Путовање је организовано у Недељу, 26.12.2010. године, у вријеме божићног поста, а како би се учесници путовања духовно окријепили и напојили снагом благодати Божије, припремајући се за најрадоснији Празник – Божић.

Пут на који смо пошли није ни из далека могао да нам обећа оно што смо током њега могли видјети, чути, доживјети… Кренули смо с’ молитвом на уснама и радошћу и бодрошћу у срцу, а читавим током путовања се све то у нама само непрестано умножавало.

Први манастир који су поклоници (њих око 50) обишли био је манастир Дуга, смјештен на ободу прелијепог кањона Мораче. Пејзаж, клима, изузетно уређен манастир, те манастирске светиње, оставили су видан утисак на све. Овај манастир има низ дјелатности у правцу медицине и љековитог биља, о чему нас је сестринство манастира подробно упознало, а што је оставило снажан утисак на све присутне, па су многи са собом понијели чајеве и љековите препарате.

Пут нас је даље водио до – манастира Мораче. Вишевјековна светиња, која и дан данас сија у свој својој љепоти и преноси осјећаје нескривене духовности и краљевске раскоши, али опет и незаобилазне скромности и побожности, благодаћу је опила све који су тог недељног јутра крочили у њено окриље. Изузетном пожртвованошћу, манастирски калуђер исцрпно је описао дугу и бурну историју манастира и његову духовну вриједност.
У повратку, поклоници су свратили у Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, величанствено здање, огромних димензија и још веће љепоте, који је још у изградњи! Сама унутрашњост храма ради се са необично великом пажњом и небоземном љепотом и раскоши. Поклоници су посјетили и крипту храма, која није ништа мање лијепа од осталог дијела храма и чија изградња је приведена крају.

Незаобилазно, свратило се и тамо гдје се сви осјећамо као у својој кући – у наш братски манастир Косијерево, и у топлину гостољубља Косијеревских монаха.

У пјесми и братском дружењу, које се скоро без прекида протезало током читавог путовања, стигло се, у вечерњим часовима, на наше полазиште.

На крају шта рећи, ако не – Слава Богу за све!!!