У суботу 18./05.септембра, када наша Света Црква прославља родитеље Светог Јована Крститеља, Захарија и Јелисавету, у манастиру Добрићево, поводом годишњице од упокојења нашег многопоштованог и вољеног Игумана Симеона, служена је Света Архијерејска Литургија, а потом и парастос у капели у којој је сахрањен блаженопочивши Старац.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство умировљени Епископ Аљаски Г. Николај са свештенством наше, као и сусједне будимљанско – никшићке епархије.

На лицима многих видјела се и радост и туга. Они се сабраше да молитвено узврате макар и капљицу од читавог океана љубави и пажње које је отац непресушно излијевао у срца оних који су долазили и напајали се, бивајући поред њега и у његовим молитвама.

Туга и невјерица да он већ читаву годину није физички са нама. Његов благи поглед и топлина у душама многих коју је изазивало и само његово присуство и стисак његове очинске деснице која је крстила и вјенчала многе, како је то сам Владика запазио и изговорио у својој архипастирској бесједи.

Али и неописива радост. Празнична радост! То је зато што са сигурношћу многи могу да свједоче о Старчевом светом животу, а према томе и блаженој кончини. Како то богомудри лијепо рекоше: “Када се човјек рађа сви се радују, а само он плаче, а када се праведник упокоји, сви плачу, а он се радује!“

Послије Свете Литургије, одслужен је парастос, а потом и заједничка трпеза љубави, на којој се врло често могло видјети покоје лице замишљено, али и озарено. Можемо само предпоставити зашто…!?